Месечина
Набљудување на метеорскиот дожд Ориониди
Вто Окт 12, 2010 7:21 pm by DarkAngelMKD
![Чандрасекарова граница 50254_146336615409267_661_n](https://2img.net/h/profile.ak.fbcdn.net/hprofile-ak-snc4/hs443.snc4/50254_146336615409267_661_n.jpg)
На 21 Октомври Струшкото Аматерско Астрономско Друштво организира набљудување на метеорскиот дожд Ориониди.Локацијата на овој настан ќе биде Автокампот АС - Струга,со почеток од 00:00 часот па се до раните утрински часови,нормално ако не послужи времето
![Very Happy](https://2img.net/i/fa/i/smiles/icon_biggrin.png)
Comments: 0
Latest topics
Statistics
Постојат b>12 регистрирани членовиНајновиот регистриран член е Marija
Нашите членови се испратиле точно 152 мислења in 140 subjects
Кој е он-лајн?
Севкупно има 3 членови он-лајн :: 0 Регистрирани, 0 Скриени и 3 Гости Никој
Најмногу членови кои го посетиле форумот воеднаш се 22 во Пет Окт 08, 2021 11:35 pm
Social bookmarking
![Reddit Social bookmarking reddit](https://2img.net/i/fa/social_bookmarking/reddit.gif)
![Facebook Social bookmarking facebook](https://2img.net/i/fa/social_bookmarking/facebook.gif)
![Twitter Social bookmarking twitter](https://2img.net/i/fa/social_bookmarking/twitter.gif)
Bookmark and share the address of Струшко Аматерско Астрономско Друштво on your social bookmarking website
Bookmark and share the address of Струшко Аматерско Астрономско Друштво on your social bookmarking website
Чандрасекарова граница
Страна 1 of 1
Чандрасекарова граница
![Чандрасекарова граница Curve](http://www.astro.rug.nl/~jevdberg/supernovae/curve.gif)
![Чандрасекарова граница F6944610](https://i.servimg.com/u/f21/15/71/73/48/f6944610.png)
каде μe е просечна молекуларна тежина на електроните, mH масата на еден
атом водород, π бројот Пи,
![Чандрасекарова граница 3c81fd11](https://i.servimg.com/u/f21/15/71/73/48/3c81fd11.png)
![Чандрасекарова граница 9dfd0510](https://i.servimg.com/u/f21/15/71/73/48/9dfd0510.png)
Чандрасекаровата граница е од големо значење за еволуцијата на една Ѕвезда. Значи, колку што е масата на ѕвездата помала од Чандрасекаровата граница, во моментот кога ѕвездата ќе го потроши целото свое нуклеарно гориво, односно кога нема повеќе да има водород во нејзиното јадро, а нема доволно енергија да ја започне фузијата на хелиумот, тогаш ѕвездата почнува да се распаѓа под дејство на гравитационата сила. На крајот настанува бело џуџе.Доколку масата на ѕвездата е поголема од Чандрасекаровата граница, а помала од три сончеви маси, најпрво настанува црвен џин, a кога ќе почне гравитационото распаќање, настанува нова или супернова.Со распаѓање под дејство на гравитација ѕвездите со маса поголема од три сончеви маси експлодираат во супернови.На крајот на еволуцијата, ѕвездите со средна маса стануваат неутронски ѕвезди, а кај ѕвезди со поголема маса настанува Црна дупка.
Оваа статија е никулец. Ќе и помогнете на Википедија ако ја проширите.
Страна 1 of 1
Permissions in this forum:
Не можете да одговарате на темите во форумот
» една забелешка
» Четири телескопи за онлајн сликање на ѕвезди
» Астрономијата го одбележа дваесеттиот век
» Слика од јадрото на Халеевата Комета
» Набљудување на метеорскиот дожд Ориониди
» Ауригиди
» Ориониди
» Персеиди